Zašto UNICEF Srbija promoviše rano čitanje knjiga djeci brošurom koja sadrži notornu glupost. Je li odgovornost za to kolektivna, individualna, komandna?
Ne znam… Ako ti ispričam, objavićeš, a nije mi neka fora da napadam Unicef. Ljudi rade važne stvari, deca, Romi, izbeglice, poplava, škole… Nema kome ne pomažu, za koga se ne brinu. Ovo je sitnica u poređenju s tim. Ali opet, toliko je glupo da ne mogu da prećutim.
Čitanje s decom
Poslala mi neki dan prijateljica brošuru. Unicef Srbija objavio. Čitanje s decom je naslov. Ko neki luksuzni katalog, 16 stranica, fine slike, na svakoj odrasli čitaju deci. Poruka je, treba deci čitati otkad se rode, to im je važno za razvoj. Mislim, dobra je namera. I tu, na četvrtoj strani, pročitam:
“Zamislite ― samo 15 minuta zajedničkog čitanja dnevno omogućava detetu upoznavanje sa oko 1.000.000 reči godišnje!”
Gledam, ne mogu očima svojim da verujem. Milion reči! Uzmem digitron. Milion reči godišnje, to je 2.740 dnevno. Ali pošto piše 15 minuta, a ne ceo dan, to je 182 reči u minuti. Nove. Tri nove reči u sekundi. Ispod stoji neki izvor: Anderson, Wilson & Fielding, 1988. Pogledam ima li na kraju neki popis izvora, ima. Neki linkovi, ali naslova te knjige, ili članka, nema.
Ne budem lenj, zasednem za Internet, upišem ta imena, izbaci mi ih gugl odma. Ima članak iz 1988, ali treba da se plati, a ima isto to istraživanje iz 1986. To može da se pročita. I ja pročitam. Ukratko, u Ilinoisu su pratili koliko 155 dece petog razreda čita kad nije u školi. I zaključili da su pametnija deca koja više čitaju, a manje gledaju televiziju. O tome je taj članak. Nema zglave ona glupost, milion novih reči godišnje. Znači, pogrešno razumeo, taj neko ko je sve to sastavio, a nije se potpisao. Ako je uopšte pročitao. Jer, bre, nema veze to jedno s drugim. Ovamo deca odrasla, sama čitaju, ovamo roditelji čitaju bebama.
Uzmem one linkove da pogledam, prvi neki tips i triks, drugi isto, treći isto, odustanem. Znači, Unicef u Srbiji objavi brošuru sa tips i triks. Zbrda-zdola pokupljeno s interneta. Potražim ko je to uradio, nema imena. Ni ko je autor, ni ko je urednik, nema impresum, nema ništa. Za svaku sliku ima kopirajt, a ko je urednik – nema.
Deca kao resurs
Al neko mora da je odgovoran za to. Opet ja zaguglam, da vidim ko je glavni u tom Unicefu. Ukucam Unicef, Srbija, direktor. Prvo što mi izbaci naslov iz Kurira: “Direktor Unicef Srbija: deca su najvažniji resurs u državi”. Čovek se zove Mišel Sen Lot. Meni tu već počne da skače pritisak. Kako bre možeš da budeš direktor Unicefa i da kažeš da su deca resurs u državi?!
Otvorim vest, piše da je to on rekao na plenarnoj sednici Kopaonik biznis foruma. Ja i dalje ne mogu da verujem, ipak je to Kurir. Ima mi logike da je direktor Unicefa bio na tom nekom biznis forumu – gde će da lobira za pare za škole i porodilišta ako neće na takvim mestima, ali i dalje ne verujem da je rekao ono. Odem na stranicu Unicefa. Čekaj, imam to zapisano. Ovo čovek rekao, od reči do reči:
„Srbija nesumljivo napreduje u državnoj reformi, ali Vlada i drugi akteri bi trebalo dodatno da se fokusiraju na stratešku važnost ulaganja u ljudski kapital, a naročito u decu kao najvažniji resurs u državi. Ako su deca zdrava, obrazovana, obučena da rade i sposobna da zarade pristojnu platu, onda su i osnažena da zadovolje svoje osnovne potrebe i budu uspešna, a koristi od toga će imati i čitavo društvo.”
Jebemti život! Kosa mi se digla na glavi. Deca, kapital. Deca, resurs. Deca, obučena da rade. Jebo decu ako nisu zdrava pa ne mogu da rade. Da budu kapital i resurs. Pa normalno da će da napravi ono sranje od brošure, kad je njemu ustvari svejedno jesu li deca pismena ili nisu. Da mu nije svejedno, ne bi štampao ono govno. Ili bi ga pročitao, pre nego što ga je objavio. Čoveče, ne znam ja koliko ljudi radi u tom Unicefu, koliko god, malo je koliko ima posla, ali zar baš niko da se nađe da pročita tu budalaštinu? Milion novih reči za godinu dana! Ajde. Došlo mi da odem, da mu pokucam na kancelariju, da mu kažem: Sramota je, bre direktore, da Unicef opismenjava i opamećuje decu i roditelje tipsovima i triksovima s interneta. Imate li digitron, ako nemate obraza?
