Kako je nastao predizborni spot za predsjedničku kampanju Aleksandra Vučića
Tako što su Kreativci izložili ideju:
– Ideja je avion. ErSrbija. Leti ravno. Kroz oblake. Odjednom, glas pilota kaže jedno, onda glas kopilota drugo. Putnici su u kabini začuđeni. Slušaju svađu iz kokpita. Rez na kokpit. Pilot kaže idemo mojim putem, kopilot kaže idemo mojim. Jedan okrene volan ulijevo, drugi udesno. Rez na kabinu. Putnici se tumbaju s jedne strane na drugu. I onda kadar iz kontrolnog tornja, kontrolori gledaju avion koji leti kao po kaldrmi.
– Dobro, a gde sam tu ja.
– Sad upadate. Rez na vas, krupno. Spavate u avionu, sa onim vazdušnim jastučetom oko vrata.
– Kako spavam, ako se avion tumba?
– Ne tumba se. To ste Vi sanjali. Dok putujete tim avionom. I tu Vi izgovarate tekst. Kažete da je to bila vaša mora, ali da ona može da postane mora cele Srbije.
– Dobro, to mi se sviđa. Samo da to neko ne protumači drugačije?
– Kako?
– Naprimer, da Srbija preko mene dobija izlaz na moru.
– Neće, većina kojoj se obraćamo nije tako pametna. Znači, probudili ste se, i sad gledate u kameru, i kažete da je zemlja poverena na upravljanje dvojici ljudi, premijeru i predsedniku, i ako oni vode zemlju u različitim smerovima, nećemo moći da održimo stabilan kurs koji trenutno imamo. I kad vi to kažete, onda ona dva pilota, koja sada sede ispred vas u kabini, kažu: Dobro rečeno.
– Koja dva pilota?
– Ona koja su cimala avion levo – desno.
– A ko vozi avion ako oni sede u kabini?
– Pa niko, dok vas ne izaberu.
– Znači, u mojoj mori zemlju vode dva pilota na suprotne strane, i putnici se tumbaju, a u mojoj kampanji zemlju ne vodi niko, i putnici se ne tumbaju?
– Da. Vi garantujete stabilnost i avionu bez pilota.
– Dobro, to mi se sviđa. A kad ja vozim avion?
– Pa ne vozite.
– Ne razumem. Pa cela kampanja je o tome da ja prezumem avion.
– Sami?
– Ne, sam sa sobom. Može li spot da se završi tako da u kokpitu ja budem i pilot i kopilot?
– Nije loša ideja. A šta mislite da Vi budete i svi putnici u kabini?
– Može li to da se izvede?
– Tehnički je komplikovano, ali nije nemoguće. Da li biste bili uvek u istom odelu, ili biste predstavljali narod?
– Ja bih voleo da predstavljam narod, ako je moguće.
– Onda bismo morali da vas presvlačimo.
– Kako da me presvlačite?
– U različite nošnje i odela. Šajkača, opanci, šubara, košulja, majica… Ne trebaju gaće, ako ste to mislili. Ali to će produžiti snimanje za nekoliko dana.
– E nemamo nekoliko dana. Već kasnim.
– Onda ostajete samo vas dva u kokpitu.
– Koja dva?
– Vi i Vi.
– Aha.
– Jeste li nekad upravljali avionom?
– Nisam. Ali ne može da bude teže od upravljanja vladom.
– Možda da tako završimo spot? Okrenete se i obojica kažete u kameru: nisam nikad vozio avion, ali za Srbiju mi ništa nije teško.
– Ti mi se sviđa.
– Možda da ubacimo neku aluziju na Kosovsku bitku?
– Kakvu aluziju?
– Naprimer, da se Srbija s vama na čelu diže iz carstva zemaljskog u carstvo nebesko.
– Da onda stavim i krunu?
– Pa ako imate nameru da se kandidujete za kralja, nije loša ideja.
– Nemam, ali ako se kandiduje Karađorđević, moraću i ja.
– Da li biste obojica nosili krunu?
– Koja obojica?
– Pa Vi i Vi?
– Ne znam, to je malo glupo, dve krune. Kao da sam i kralj i kraljica. A glupo je i da sa krunom vozim avion. I zašto da nas bude dvojica, kad je cela kampanja o tome da budem sam.
– U pravu ste. Ne treba da komplikujemo spot sa scenom vas u kokpitu. Dovoljno je da ste u avionu. Narod vama veruje. Ako se vi ne brinete što piloti sede u kabini, a ne upravljaju avionom, zašto bi se iko brinuo? Uostalom, svi znaju da ima i automatski pilot.
– Pa šta ću ja uopšte u avionu, ako Srbiju može da vodi automatski pilot?
– Zato što Saša Janković neće biti automatski kao Toma Nikolić.
– Tačno. Onda, kad snimamo?
