Prve scene predstave za djecu, izvedene u Pozorištu maldih Sarajevo, u režiji Kaće Dorić
Lica:
Zli čarobnjak Abanazar
Dobra vila Bulbulzada
Aladin
Udovica Perhunisa, njegova majka
Njen pomoćnik Viši-Voši
Jasmina, princeza
Sultan, njen otac
Ibrahim i Mustafa, tajni policajci
Džinidžin, duh iz lampe
Građani i radni narod
0.
(Prolog)
Volim kad je kuku, lele
Volim čuti uf i jao
Volim užas svake fele
Jer sam opak, strašan, zao.
Bez nesreće svijet je čama
Bez suza su ružna lica
Sretnem li vas, teško vama!
Jer sam grozan, kvaran, zlica!
Volim kad je crrrrni mrrrrak
Sretnih mi je ljudi žao
Džehenema ja sam đak
Podmukao, kvaran, zao.
Tuđa sreća mene muči.
Zlih misli mi puna glava.
Pun sam zlobe, jeda, žuči.
Ja sam jeza, pakost, strava…
Ja sam…
(Ulazi Bulbulzada i prekida ga.)
Bulbulzada:
To se tebi samo čini!
S djevojčice skidam čini.
Gle! Umjesto da u smrt
– U san pašće cijeli vrt,
I snivaće slatki san,
Dok ne svane onaj dan
Abanazar:
Kad će princ na konju bijelom
Sagnut se nad njenim tijelom
I sa jednim sočnim CMOK
Nastavit života tok…
Abanazar:
Kh, kh… Oprostite, ali mislim da ste vi pogriješili bajku.
Bulbulzada:
A ovo nije Uspavana ljepotica i sedam patuljaka na zrnu graška od sedam milja?
Abanazar:
Ne, ovo je Aladin. Prekinuli ste me u sred monologa. Izvolite se vratiti u svoju bajku. U Aladinu nema dobrih vila i sličnih trica i kučina.
Bulbulzada zbunjeno odlazi.
Abanazar:
U Aladinu imam samo ja!
To svako da odsad zna! JA!
Čarobnjak crn i strašan, i zao.
Kom je pisac bajke dao
Da objasni ovoj šaši
Što se njega sada plaši…
BU!
(Pokušava da prepadne djecu)
Nije vas strah?
Nije vam se zaledio dah?
Ne priznajete da sam ja ovdje šef?
E onda ću vam se, da oprostite,
pokakiti u ćef.
Ispričaću vam cijelu bajku unaprijed,
da vam bude dosadno do kraja predstave! Eto!
Dakle.
Ja imam ovdje mapu…
(Izvadi mapu)
…
na kojoj je ucrtana pećina s blagom.
(Izvadi i pokaže sliku pećine)
Ali ona je začarana, i u nju može ući samo jedan mladić, koji se zove Aladin.
(Izvadi i pokaže sliku Aladina)
U pećini ima svakojakog blaga, ali ja ću uz poć moć Aladinovu uzeti samo jednu stvar…
(Izvadi sliku lampe)
Prekine ga Bulbulzada, koja opet ulazi.
1.
(Odbjegla princeza / tržnica)
Trgovac:
Koliko je Vaše Visočanstvo spremno da potroši? Imamo letećih itisona jeftino, uvoz iz Kine.
Sultan:
Neću itison, hoću ćilim.
Trgovac:
(Razmotava jedan ćilim)
Evo ovaj. Od nula do sto kilometara za pet sekundi. Deset godina garancije na ćilimariju. Električni podizači prašine.
Dobijete uz njega dva zračna jastuka i jedan zračni jorgan.
Sultan:
(Javlja se na mobitel)
Kako pobjegla? Pa kakva ste vi dadilja kad vam djeca nestaju? Znam da ima osamnaest godina, ali meni je još dijete. Pošaljite Tafu i Rahima.
(Razmotava se jedan debeli ćilim i iz njega se prospu Tafa i Rahim. Pjevaju.)
Police song:
Od Bagdada pa do Rijada
Od Kabula pa do Stambola
Mjesto srca značka sija
Radujem se znački i ja
Policija, policija…
Pendrek – ništa, značka – jok!
Ajni tagent – tatu šok.
Ajni tagent, ajni tagent,
Svakoj vlasti stup.
Da nam živi, živi MUP.
Mustafa:
My name is Tafa. Mus Tafa. Ajni tagent.
Ibrahim:
My name is Rahim. Ib Rahim. Ajni tagent.
Sultan:
Princeza Jasmina je opet nestala. Pronađite je.
(Odlaze sa scene. Ulazi Perhunisa sa Viši-Vošijem, koji nosi korpu punu veša.)
2.
(Nestali sin / tržnica)
Perhunisa:
Primam samo keš
Jer razmišljam zrelo:
Rublje nije veš
Ako nije bijelo.
Viši-Voši:
Ajši, ajša, javaša
Šta je veš bez kabaša?
Perhunisa:
Ko pazi da smeće
Ne dira mu tijelo.
Rublje nosit neće
Ako nije bijelo.
Viši-Voši:
Ajši, ajša, javaša
Šta je veš bez kabaša?
Perhunisa:
I velike grudi
I dupe debelo
Rubljetu se čudi
Koje nije bijelo.
Viši-Voši:
Ajši, ajša, javaša
Šta je veš bez kabaša?
Perhunisa:
Žena sam od reda
Poštena sam mnogo.
Ko mi rublje gleda
Oslijepit bi mogo.
Viši-Voši:
Ajši, ajša, javaša
Šta je veš bez kabaša?
Perhunisa:
(Obraća se publici)
Koliko ovdje ima roditelja? Popnu li se vama vaša djeca nekad na glavu? Meni moj Aladin ne silazi s glave. Igra mi na glavi. Svira mi na živcima. Ima osamnaest godina, i umjesto da mi pomaže, da mi nađe zamjenu, on skita po čitav dan. Ako naiđe, recite mu da sam ljuta na njega. (Odlaze)
3.
(Ljubav / tržnica)
(Ulaze Aladin i Jasmina.)
Aladin i Jasmina (duet):
Ruka u ruci, usna na usni
Ljubav je kad se budan usni
Ruke su krila, srce je cvijet
Od ljubavi miriše svijet.
Svemir u prsima
Sjaj u zjeni.
Sunce u prstima
Ljubav u meni.
Ljubav se rađa,
ljubav sviće
Ljubav se traži,
zove, čeka
Zaljubi se i – Eureka!
Ljubav je pravo otkriće.
Svemir u prsima
Sjaj u zjeni.
Sunce u prstima
Ljubav u meni.
(Ibrahim i Mustafa ih prekidaju. Pokušavaju ih uhvatiti i svezati, ali svežu sami sebe.)
4.
(Teško udovici / Perhunisin dom)
Perhunisa:
Krpim, perem, sušim,
Štirkam, fajtam, glačam,
Ne stignem da pušim
Nemam kad da tračam.
Od života imat samo tralje –
To je tužna sudba udove i pralje.
Viši-Voši:
U toj priči ima
Nešto što se klima:
Zaviriš li dublje
Roblje pere rublje!
Pratim je ko sjena
Šutim kao grob.
Zašto? Jer ta žena
To je moja kob.
Zbog pogleda njena,
Zbog tih crnih zjena,
Posto sam joj rob.
Ali, kad god mi je teško, ja napravim kolač sreće.
(Publici)
Znate li kako se pravi kolač sreće? Evo, ovo je recept:
Trešnje, pčele, ljeto,
Sunce, leptir, cvijeće…
Zamiješaj – i eto:
Gotov kolač sreće.
Zimi topla peć
Jagode u proljeće,
Zamisli, – i već:
Gotov kolač sreće!
(Traži od publike da dodaje još sastojaka za kolač sreće)
Perhunisa:
(Nastavlja da prebira po korpi za veš)
Ovo ide na 60. Ovo ide u šareno. Ovo na otkuhavanje.
Pamuk, sintetika, ovo sigurno pušta boju…
Perhunisa:
Još nisi gotov? Onaj probisvijet nestao, ti dangubiš, teško udovici samoj sa muškarcima…
Viši-Voši:
Nisam. Pravio sam ručak…
Perhunisa:
Ne vidim ništa na šporetu.
Viši-Voši:
Zato što nije bilo drva. Onda sam izašao da ih nacijepam, ali je sjekira bila tupa. Onda sam otišao u šupu po kamen za oštrenje, ali je šupa bila zaključana. Onda sam tražio po fiokama ključ, i našao miševe. Onda sam htio da odem kod komšinice po mačku, ali sam morao da se presvučem, a pošto nisam imao ništa čisto…
Perhunisa:
Ukratko, nema ručka?
Viši-Voši:
(Publici)
Evo. Da me voli, bila bi ljubomorna i pitala šta ja imam da tražim komšinicinu mačku. Ali neka. Zavoljeće me jednom…
(Ulazi Abanazar, u odijelu)
Abanazar:
Dobar dan. Da li je ovo kuća udovice Perhunise…
Perhunisa:
(Prekine ga)
Ništa nema. Ne primam prosjake, platila sam kablovsku, ne plaćam vodu, struja mi je isključena…
(Izgura Abanazara)
Glasaj za desne,
glasaj za lijeve,
na kraju te opet
dokrajči PeDeVe.
Ne tri naroda, nego trideset i tri naroda ne bi njima bila dovoljna da se namire.
(Opet kucanje, opet Abanazar)
Abanazar:
Dobar dan, ja sam…
Perhunisa:
Znam ja ko si ti. Kiriju sam izmirila, lift ne koristim, RTV pretplatu ne plaćam, telefon mi je isključen, smeće bacam kroz prozor, ne treba mi Grave osiguranje, ni Zepter mi ne treba, ni Kirbi, ni tapervare, doviđenja, ćao, vozdra, alahimanet!
(Opet ga izgura i zatvori vrata)
Ovo nigdje nema. Da mogu, skinuli bi ljudima kožu s leđa.
(Kucanje. Perhunisa uzme lonac s vodom, i kad se vrata otvore, pljusne ga u pridošlicu. Ali, to više nije Abanazar, nego su Tafa i Rahim.)
Tafa:
Dobar dan. Tako ti dočekuješ policiju?
Perhunisa:
A kako drugačije? Ko mijesi tijesto, dočekuje pogačom, a ko pere veš, dočekuje vodom. A kakva ste vi policija kad nemate uniforme?
Rahim:
Tajna.
Perhunisa:
Ne vjerujem. Tajna policija, a smrde vam uniforme na kilometar.
Tafa:
Samo kad su mokre. Suhe ne smrde.
Perhunisa:
Skidajte se. I jedan i drugi.
(Tafa i Rahim se svlače… Ostaju u gaćama, neugodno im je, sakriju se.)
Perhunisa:
Za bježanje od sapuna
Ne postoji izgovor.
Ko ne pere svoga runa
Nije čovjek nego tvor.
Pa, na koncu, ja ću sad
U veš-loncu ubit smrad!
5.
(Oporuka / Perhunisin dom)
(Ulazi Aladin. Pjeva.)
Aladin:
Svemir u prsima
Sjaj u zjeni.
Sunce u prstima
Ljubav u meni.
Perhunisa:
Gdje si dosad?
Tafa i Rahim:
Gdje si dosad?!
(Skoče i svežu ga!)
Aladin:
Ljudi, ko ste vi? Šta vam je?
Rahim:
Mi smo ajni tagenti.
Aladin:
Pa u šta ste se to maskirali?
Perhunisa:
U narod.
Aladin:
Šta sam uradio?
Tafa:
Uzeo si nešto što ne pripada tebi.
Perhunisa:
Aladine, sram te bilo!
Viši-Voši:
Polako, Perhunisa, možda dečko nije kriv.
Perhunisa:
Šta si uzeo? Istresi džepove.
Rahim:
Uzeo je naklonost sultanove kćerke. A ona nije namijenjena ovakvima.
Perhunisa:
Kakvima?
Tafa:
Siromašnima.
Abanazar:
(Upada, s otvorenim kišobranom)
Aladin nije siromašan.
Tafa:
A ko si ti?
Abanazar:
Ja sam izvršitelj oporuke njegovog daljeg rođaka Alibabe. Aladin treba hitno da pođe sa mnom i da preuzme nasljedstvo.
Rahim:
Aladin hitno treba da pođe s nama da preuzme odgovornost.
Abanazar:
Aladine, s kim želiš da pođeš?
Aladin:
S tobom, svakako.
(Abanazar mahne rukom, i Aladin je odvezan a Tafa i Rahim zavezani.)
(…)
